AKCIJA! Besplatna dostava za porudžbinu preko 3000 dinara

Zašto je mozak gladan zdravih masti, a ne šećera?

U svetu gde šećer dominira u našoj ishrani, važno je razumeti zašto naš mozak preferira zdrave masti kao izvor energije. Dok šećer može pružiti brz i kratkotrajan nalet energije, zdrave masti obezbeđuju stabilan i dugotrajan izvor energije koji je neophodan za optimalnu funkciju mozga.

U ovom članku istražićemo:

  1. zašto su zdrave masti ključne za zdravlje mozga, 
  2. kako šećer negativno utiče na moždane funkcije,
  3. i kako ulje amaranta, ulje pasjeg trna i ulje kedra mogu igrati važnu ulogu u održavanju moždanih funkcija.

SADRŽAJ:

  1. Zašto mozak preferira zdrave masti?
    – Negativni efekti šećera na mozak
    – Zdrave masti i zdravlje mozga: Studije
    – Ulje amaranta
    – Ulje pasjeg trna
    – Kedrovo ulje
  2. Šta su zapravo zdrave masti?
  3. Nezdrave masti
  4. Transmasti – Najopasnije masti
  5. Razlika između zdravih i nezdravih masti
  6. Reference

Zašto mozak preferira zdrave masti?

Mozak je jedan od najenergetski najzahtevnijih organa u našem telu, trošeći oko 20% ukupne energije iako čini samo 2% telesne mase. Ova ogromna potrošnja energije zahteva stabilan i efikasan izvor goriva. Zdrave masti, poput poznatih omega-3 i omega-6 masnih kiselina, fosfolipida, igraju ključnu ulogu u izgradnji i održavanju moždanih ćelija. One omogućavaju postepeno oslobađanje energije, za razliku od šećera koji može izazvati nagle skokove i padove nivoa glukoze u krvi, što može negativno uticati na koncentraciju i mentalnu jasnoću.

Negativni efekti šećera na mozak

Šećer, iako brzo podiže nivo glukoze u krvi, može imati nekoliko negativnih efekata na mozak:

1. Naglo podizanje i pad nivoa energije: Brz porast nivoa šećera u krvi prati nagli pad, što dovodi do osećaja umora i smanjene koncentracije.

2. Upala: Prekomerna konzumacija šećera može izazvati upalu u telu i mozgu, što može dovesti do oštećenja moždanih ćelija.

3. Oksidativni stres: Šećer može doprineti stvaranju slobodnih radikala, što povećava oksidativni stres i rizik od neurodegenerativnih bolesti.

4. Insulinska rezistencija: Dugoročna konzumacija šećera može dovesti do insulinske rezistencije, što može negativno uticati na kognitivne funkcije i povećati rizik od demencije.

Zdrave masti i zdravlje mozga: Studije

Studije su pokazale da ishrana bogata zdravim mastima može značajno smanjiti rizik od demencije i Alchajmerove bolesti. Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u određenim biljnim uljima hladno presovanim (kedrovo ulje Omega-3 plus Pinolenic acid, ulje pasjeg trna Omega-3 plus Omega-7) dokazano pomažu u smanjenju upala i oksidativnog stresa u mozgu, što može usporiti ili čak sprečiti napredovanje neurodegenerativnih bolesti.

1. Studija iz 2010. godine objavljena u časopisu *Archives of Neurology* pokazala je da su ljudi sa visokim unosom omega-3 masnih kiselina imali niži rizik od razvoja Alchajmerove bolesti .

2. Studija iz 2014. godine u časopisu *Neurobiology of Aging* sugeriše da omega-3 masne kiseline mogu poboljšati sinaptičku plastičnost i kognitivne funkcije kod starijih odraslih osoba .

3. Pregledna studija iz 2018. godine objavljena u *Frontiers in Aging Neuroscience* potvrdila je da ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama može smanjiti rizik od kognitivnog pada i demencije.

Ulje amaranta

Ulje amaranta je bogato esencijalnim masnim kiselinama, posebno omega-3 i omega-6, koje su neophodne za zdravlje mozga. Ove masne kiseline pomažu u smanjenju upala, poboljšavaju funkciju nervnog sistema i podržavaju kognitivne funkcije. Osim toga, amarant ulje sadrži skvalen (visoka koncentracija)

Skvalan je snažan antioksidans koji štiti moždane ćelije od oksidativnog stresa i oštećenja.

Ulje pasjeg trna

Ulje pasjeg trna je još jedno izuzetno ulje bogato omega-3, omega-6, omega-7 i omega-9 masnim kiselinama. Ove masne kiseline igraju ključnu ulogu u održavanju strukture i funkcije moždanih ćelija. Omega-7, specifično prisutan u ulju pasjeg trna, pomaže u regeneraciji tkiva i smanjenju upala, što je ključno za održavanje zdravog mozga. Pored toga, ovo ulje sadrži visok nivo vitamina E i karotenoida, koji dodatno štite moždane ćelije od oštećenja.

Kedrovo ulje

Ulje kedra je bogato esencijalnim masnim kiselinama, antioksidansima i vitaminima koji podržavaju zdravlje mozga. Omega-3 masne kiseline prisutne u ulju kedra pomažu u poboljšanju kognitivnih funkcija i podržavaju emocionalno zdravlje. Antioksidansi u ovom ulju štite moždane ćelije od oksidativnog stresa, smanjujući rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti. 

Pinolenska kiselina, koja čini 19% kedrovog ulja, ima nekoliko pozitivnih efekata na mozak. Ova masna kiselina može poboljšati kognitivne funkcije i podržati zdravlje mozga na sledeće načine:

  1. Protivupalno dejstvo: Pinolenska kiselina ima snažna protivupalna svojstva koja mogu smanjiti upalu u mozgu, što je korisno za prevenciju neurodegenerativnih bolesti.
  2. Antioksidativna svojstva: Pomaže u neutralizaciji slobodnih radikala, smanjujući oksidativni stres koji može oštetiti moždane ćelije.
  3. Poboljšanje cirkulacije: Može poboljšati protok krvi u mozgu, obezbeđujući bolju ishranu moždanih ćelija i bolju kognitivnu funkciju.

Ovi efekti čine pinolensku kiselinu značajnom komponentom u podršci zdravlju mozga i prevenciji mentalnih poremećaja.

Zdrave masti su ključne za optimalno funkcionisanje mozga. Dok šećer može pružiti brz izvor energije, zdrave masti obezbeđuju stabilan i dugotrajan izvor energije, podržavajući kognitivne funkcije, koncentraciju i mentalnu jasnoću. Prekomerna konzumacija šećera može imati brojne negativne efekte na mozak, uključujući nagle padove energije, upale, oksidativni stres i insulinsku rezistenciju.

Ulje amaranta, ulje pasjeg trna i ulje kedra su izuzetno bogati izvori esencijalnih masnih kiselina i antioksidanasa koji mogu značajno doprineti zdravlju vašeg mozga. Uključivanjem ovih ulja u vašu svakodnevnu ishranu, možete osigurati svom mozgu potrebne hranljive materije za optimalan rad i dugoročno zdravlje. Vaš mozak će vam biti zahvalan!

Šta su zapravo zdrave masti?

Definicija: Zdrave masti, takođe poznate kao nezasićene masti, su vrsta masti koje su korisne za telo i pomažu u održavanju zdravlja srca, mozga i drugih organa. Postoje dve glavne kategorije zdravih masti: mononezasićene i polinezasićene masti.

  1. Mononezasićene masti: Ove masti pomažu u smanjenju lošeg holesterola (LDL) i povećavaju nivo dobrog holesterola (HDL) u krvi.
  2. Polinezasićene masti: Ove masti su neophodne za telo i uključuju omega-3 i omega-6 masne kiseline, posebno su važne za zdravlje srca i mozga.

Primeri zdravih masti: kedrovi pinjoli, kedrovo ulje, amarant i ulje amaranta, konoplja, pasji trn i ulje pasjeg trna. riblje ulje, laneno ulje, ulje oraha, ulje crnog kima, ulje silimarina. Ulja samo organic ili wild origin, hladno presovana bez zagrevanja.

NEzdrave masti

Definicija: Zasićene masti i Trans masti:

Zasićene masti su često označene kao “loše” masti jer mogu doprineti podizanju nivoa lošeg holesterola (LDL) u krvi i smanjiti nivo dobrog holesterola (HDL), što povećava rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, gojaznosti i nekih vrsta karcinoma. 

  1. Zasićene masti: Ove masti se obično nalaze u životinjskim proizvodima i nekim biljnim uljima. Prekomerna konzumacija zasićenih masti može dovesti do povećanja nivoa lošeg holesterola. Ove masti se nalaze u crvenom mesu, jajima, buteru, tvrdim punomasnim sirevima, pavlaci. Drugi uobičajeni izvori zasićenih masti su prerađeni proizvodi od testenine i žitarica koje nisu integralne, odnosno ne konzumiraju se u celim zrnima.

Tradicionalni stav u vezi sa zasićenim mastima potiče iz istraživanja koja su povezala visok unos ovih masti sa povećanim nivoom lošeg holesterola (LDL) u krvi, što može doprineti razvoju srčanih bolesti. Na osnovu ovih istraživanja, mnoge zdravstvene organizacije su preporučile smanjenje unosa zasićenih masti, posebno onih koje potiču iz životinjskih izvora poput mesa i maslaca.

Novija istraživanja dovode u pitanje ranije stavove o zasićenim mastima. Mnogi naučnici sada smatraju da efekti zasićenih masti na zdravlje zavise od njihovog izvora i celokupne ishrane. Na primer, zasićene masti iz punomasnih mlečnih proizvoda i gi putera mogu biti drugačije od onih iz prerađene hrane.

Važno je unositi zasićene masti u umerenim količinama, u okviru uravnotežene ishrane i zdravog načina života. Zasićene masti mogu biti korisne za telo, jer su neophodne za normalno funkcionisanje tela, uključujući proizvodnju hormona i apsorpciju nekih hranljivih materija, za razliku od trans masti koje su uvek štetne.

Transmasti – Najopasnije masti

Najgore masti koje treba izbegavati su transmasne kiseline ili transmasti. 

  1. Trans masti: Ove masti su veštački stvorene tokom procesa hidrogenizacije, koji se koristi za pretvaranje tečnih ulja u čvrste masti. Trans masti su posebno štetne jer značajno povećavaju nivo lošeg holesterola i smanjuju nivo dobrog holesterola. 

One se nalaze u prerađenim i industrijskim proizvodima kao što su margarin, grickalice, pekarski proizvodi i brza hrana, ulje suncokreta rafinisano. 

Transmasti značajno povećavaju rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Izbegavanje transmasi je ključno za očuvanje zdravlja.

Razlika između zdravih i nezdravih masti

  • Hemijska struktura: Zdrave masti (nezasićene) imaju jednu ili više dvostrukih veza u svojoj hemijskoj strukturi, dok zasićene masti nemaju dvostruke veze, a trans masti imaju izmenjenu strukturu zbog procesa hidrogenizacije.
  • Izvori: Zdrave masti se nalaze u biljkama, ribama i orašastim plodovima, dok se nezdrave masti često nalaze u prerađenoj hrani, životinjskim proizvodima i prženim jelima.
  • Uticaj na zdravlje: Zdrave masti podržavaju zdravlje srca i mozga, smanjuju upale i pomažu u održavanju zdravog nivoa holesterola. Nezdrave masti povećavaju rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i drugih zdravstvenih problema zbog povećanja lošeg holesterola i smanjenja dobrog holesterola.

Uključivanjem zdravih masti u ishranu i izbegavanjem nezdravih masti, možete značajno poboljšati svoje ukupno zdravlje i smanjiti rizik od raznih bolesti.

Reference

1. Archives of Neurology, 2010, “Omega-3 Fatty Acids and Incidence of Alzheimer’s Disease.”

2. Neurobiology of Aging, 2014, “Omega-3 Fatty Acids and Synaptic Plasticity in Older Adults.”

3. Frontiers in Aging Neuroscience, 2018, “Dietary Omega-3 Fatty Acids and Cognitive Decline.”

Članci koji bi vas mogli zanimati:

  1. Preporuke za izbor sredstava protiv opadanja kose
  2. Najbolji serumi za lice
  3. Rast kose i opadanje kose: Da li je isto?
  4. Pinjoli: prednosti, recepti i koliko možete jesti dnevno
Zašto je mozak gladan zdravih masti, a ne šećera?

Jedan odgovor

  1. Primeto sam da mi je koncentracija dvostruko bolja od kad koristim Kedrovo ulje. I generalno se osećam zdravije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Koristimo cookie da bismo poboljšali iskustvo našeg veb sajta. Za više informacija pogledajte Politiku privatnosti cookie. Ako nastavite da pretražujete ovaj sajt, prihvatate našu upotrebu cookie.